piše: Boris Tanović urednik

Novinari našeg školskog lista ,,Gimnazijalac’’ i Istorijsko sokače obišli su danas tekovine Emira Kusturice. Po veoma hladnom vremenu, na granici izmedju pozitivne i negativne temperature, grupa od pedesetak užičkih entuzijazista na čelu sa profesorkom književnosti Biljom Grujičić i istorije Jadrankom Papić krenula je put Mokre Gore i Višegrada.
Prva stanica je Drvengrad. Prošetavši ulicama Ive Andrića, Novaka Đokovića i Federika Felinija đaci su polako skupljali energiju za svoj konačni cilj - obilazak Andrićgrada i divljenje višegradskoj ćupriji. Posle rutinsko pređene granice, nazirali su se putevi naše lepe Srpske. U srednjevekovnom manastiru Dobrunu, tik uz Rzav, pomolili smo se za srećan put, čuli predavanje o padu srednjevekovnog grada Dobruna pod tursku vlast i o ktitorima manastira županu Pribilu i njegovim sinovima. U manastirskom kompleksu je i muzej u kome su sačuvani dragoceni predmeti, uniforme i oružje iz Prvog srpskog ustanka.
I ta čuvena varoš iz Andrićevog romana pojavila se pred očima nestrpljivih putnika. Trebalo je obići Andrićgrad i šetati uz Drinu.
Ljubazni vodič nam je znalački objašnjavao svaki kutak minigrada posvećenog našem nobelovcu. Inače, Andrić jedini od svih nobelovaca ima svoj grad. Kusturica je na neobičan način predstavio život pokraj Drine kroz vekove. Hronološki. Smenjivale su se građevine i skulpture u najpre vizantijskom, turskom, austrijskom i naposletku srpskom stilu, najznačajnijem za život Višegrađana i većine stanovnika Srpske. Spomenik Njegošev i Andrićev je sevao od bliceva posetilaca, a na samom obodu Andrićgrada je i Crkva Svetog cara Lazara i kosovskih mučenika. Srpstvo, a i čojstvo i junaštvo izbijalo je iz grudi pri pomisli ko su nam sve bili preci. Po obilasku, ručak je bio neminovan. Ćevape nisu propustili ni najbrižniji za svoju liniju i zdravlje. A ko li bi tek odoleo tulumbama i baklavama, kao poslastici pred povratak? Tako punih stomaka, šetnja pokraj reke koja samo fiktivno razdvaja srpske svetove, nije predstavljala nikome proble
m. Na veliku žalost svih prisutnih, ćuprija je bila onemogućena za šetnju. Tu su se pripadnice lepšeg pola slikavale. Čak i na sveti dan (nedelju) radili su se radovi na svim delovima mosta. Nismo imali priliku da direktno osetimo i oslušnemo mirise i razgovore momaka i devojaka koji su kroz vekove, jelte provodili svoje bezbrižne živote iznad bistre vode, kao što reče veliki Srbin u tek obrađenom nam umetničkom ostvarenju na časovima lepe umetnosti. Zato smo poželeli novi dolazak ovde. Kad most bude spreman da primi velike poštovaoce Ive Andrića i njegovog neprevaziđenog značaja za svetsku književnost. Iako uskraćeni šetnjom preko mosta, učenici nisu žalili. Nemoguće je dobiti sve za tako kratko vreme. A pored posete Andrićgradu, sve ostaje u senci. Inspirativni Kusturičin projekat ostavio je utisak na sve prisutne gimnazijalce. Ovakve ekskurzije su poučne i zanimljive za sve naraštaje, a profesorka Bilja svojim entuzijastičkim i planovima za budućnost podstiče nas da više čitamo i znamo o svim krajevima domovine, kad budemo prezentovali svoju Gimnaziju gde god daodemo.
Ovog izleta ne bi bilo bez Amigo tursa, koji se potrudio da ugreje učenike ujutro i da im bude prevozno sredstvo celoga dana, kao i bez Emilije Moljević, učenice III1 koja se potrudila da drugare upozna bliže sa svojom, kako ona kaže ,,prapostojbinom’’. Vođa puta Vladana, daleko poznatija po svom pseudonimu ,,Buba’’ saopštavala nam je informacije koje ni najupućeniji nisu ni znali. Ukratko, izlet za pamćenje, a sve avanturiste i ljubitelje pera i hartije, uredništvo ,,Gimnazijalca’’ poziva na druženje. Do sledećeg izleta za prepričavanje, kakav je ovaj sigurno bio, veliki novinarski pozdrav!

Danas, 15. septembra 2023. godine obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji je ustanovljen pre tri godine kao državni praznik Republike Srbije i Republike Srpske.

Zastava je najvažniji simbol svake države, a naše okupljanje pod jednom zastavom, crveno-plavo-belom, označava i jedinstvo srpskog naroda u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a označava i zajedničko sećanje na dogadjaj koji je utemeljio državu srpskog naroda pre 105 godina.

Na današnji dan, 15. septembra 1918. ...(opširnije)

U školskom dvorištu ovog 1. septembra bilo je dosta osmeha, lepih želja, uzbuđenja i pomalo treme. Prvake su dočekali stariji gimnazijalci, direktorka i odeljenjske starešine, koje su ih nakon prijema odvele na prvi čas. Posle obraćanja direktorke, Biljane Grujičić, sa prozora su poleteli baloni sa porukama dobrodošlice. Učenici su svojim porukama hteli da pruže podršku prvacima i ulepšaju im prvi dan u novom okruženju.
Želimo svima srećan početak nove školske ...(opširnije)