Prva fotografija Marija Pantić
Priča za medije o muzeju, zbirci ili kolekciji

Priča za medije o muzeju, zbirci ili kolekciji
(Radovi učenika III4 predstavljeni su na oglednom času profesorke Biljane Spalović)

Autor: Katarina Kojadinović III4
Od malena je deda bratu i meni pričao o pradedi, pokazivao nam njegovo ordenje i Albansku spomenicu, koje je doneo iz I Svetskog rata.Za nas to tada nije predstavljalo nešto čime treba da se ponosima, ali godinama, kako smo odrastali, shvatili smo koliko je on bio hrabar.
Spomenica za vernost otadžbini 1915. u narodu poznatija kao Albanska spomenica je jednostepeno državno vojno i civilno odlikovanje, koje su stekli svi pripadnici srpske vojske, koji su se povlačili preko Albanije u zimu 1915/1916.
Više od 100 godina, moja porodica u svojoj kolekciji čuva Albansku spomenicu i ordenje koje je pradeda doneo iz I Svetskog rata. Za nas to predstavlja najdragoceniji primerak u našoj kolekciji. Deda je voleo da nas podseća kako je cela porodica mislila da je on poginuo jer im nije pisao. Nakon par godina on se vratio živ i doneo nešto po čemu ćemo ga svi pamtiti. U toj našoj maloj, ali dragocenoj kolekciji se nalazi šest ordenja. Jedan orden je i Spomenica na rat 1913. godine, taj orden je dobio kao sećanje na Drugi balkanski rat, irađen je od bronze i u obliku krsta je. Za mene je najdragocenija Albanska spomenica, jer mi mokazuje koliko je on bio hrabar. Na aversu se nalazi profil Aleksandra I Karađorđevića, a oko njega stoji natpis „svojim ratnim drugovima Aleksandar“ oko natpisa se nalazi lovorov venac i srebrni dvoglavi orao sa krunom, a na reversu je natpis „za vernost otadžbini“.
Ovo je samo deo priče koju mi je deda ispričao. Žao mi je što ga nisam upoznala i što nisam imala priliku da lično sa njim razgovaram o svemu, da mi on prepričava svoje doživljaje i šta je sve to proživeo tamo, da bih sada mogla o vama o tome da pričam. Ovo je sve što mi je ostalo od pradede i što moju porodicu i mene podseća na njega.


Autor: Marija Pantić III4
Danas se fotografije uzimaju zdravo za gotovo. Pravimo ih, ne sluteći da će one ostati kao trajni pečat prošlosti za buduće generacije. Moja porodica ima bogatu kolekciju starih fotografija. Uglavnom su pravljene povodom veselja, važnih događaja kao što su porodična okupljanja i građenje kuća ili da se obični trenuci i pojedine osobe sačuvaju od zaborava. Tako sam upoznala moje pretke koji su umrli davno pre mog rođenja, a jedino što znam o njima jesu priče koje mi je otac ispričao. Primer za to jeste i jedan moj pradeda, sa neverovatnim iskustvom u Drugom svetskom ratu, koji je postao stvaran u mom umu tek nakon što sam videla kako je zaista izgledao.
Izdvojila sam četiri fotografije koje su među najstarijim sačuvanim slikama koje posedujemo. U to vreme je bilo veoma malo fotografa – svega dva-tri u jednom gradu. Fotografisanje je bilo skupo i to se smatralo nekom vrstom luksuza i retko se obavljalo.
Prve tri slike su nastale u istom vremenskom periodu: kraj 60-ih početak 70-ih godina prošlog veka. Crno-bele su i imaju reckasti okvir. Na prvoj se nalazi moj već pomenuti pradeda Jordan sa svoja dva sina. On nosi šajkaču i obično, seljačko odelo i drži cigaretu u rukama. Slikani su na njegovom seoskom imanju na Jelovoj gori. Druga fotografija prikazuje mog dedu Jovišu, Jordanovog zeta. Uslikan je u svom rodnom selu Pološnica. Obučen je u svečano odelo koje se nosilo na veseljima, vašarima i u crkvi, a koje se sastojalo od šajkače, bele košulje, pantalona, vunenih čarapa i opanaka. Na trećoj fotografiji je moj otac kao beba, uslikan 1970. godine u kući u kojoj i danas živim. Izrađena je kao razglednica – pozadi se nalazi mesto za adresu. ime primaoca i posvetu.
Četvrta i moja omiljena fotografija jeste i najstarija koju imamo. Stara je 91 godinu. Nastala je 1931. godine u Kragujevcu, gde je moj pradeda Momčilo služio vojni rok. Na poleđini se navodi sledeći natpis: ,,Iz života 1931. god. star. kadra u Kragujevcu 19 pešad. puka Vojvode Putnika. Momčilo V. Pantić, Dragoje L. Marošević. Dva druga iz sreza… (ostatak je nečitko napisan). On se nalazi na desnoj strani. Fotografija je žućkasta i urađena je kao razglednica.
Tužno je što se predaka retko sećamo, a još tužnije što ih možemo videti samo na slikama. Danas su skoro svi zamenili fizičke fotografije onim digitalnim. Pitanje je: ko će ih sačuvati i pregledati kada ostarimo i umremo, a telefoni nam ne budu više ni od kakve koristi?


Autor: Matija Vasić

Mislim da muzika ima ogroman uticaj na ljude jer se dotiče njihovih osećanja i uvek nosi priču. Oduvek sam bio veliki obožavalac muzike i da budem iskren, ne poznajem nikoga kome se ona ne dopada. .Muzika je jedno od pravih doživljaja i u njoj svako može uživati.
Koliko je muzika važna za čoveka, toliko je mom tati važna njegova kolekcija muzičkih ploča. Rock n Roll, Jazz, Hip Hop i Pop su nezaobilazni žanrovi kad je u pitanju zbirka ploča. U kolekciji je preko 30 ploča, počevši od Queen–a, Michael Jacksona, Nirvane; preko Kendrick Lamar–a, Jay Z–a,, Kanye West–a; sve do The Weeknd–a i ekipe novijih izvođača. Stvaranje kolekcije krenulo je davne 2002. godine kada je kupljena prva ploča , EKV – Samo par godina za nas i jedna je od najvrednijih u kolekciji zbog težine priče koju nosi iza sebe. I dan danas se kolekcija dopopunjava, najnovija ploča je Dawn Fm Collector’s 02 od The Weeknd–a, a ploča sa najzanimljivijim omotom je ploča od Pink Floyd–a : P.U.L.S.E albuma koji je pun apsktraktnosti u stapanju peska sa morem, prava umetnost na koricama. Kolekcija ima posebno mesto u mom srcu, kada sam u svojoj “zoni” volim da pustim gramofon i uživam u muzici koja se skupljala godinama u drvenoj kabini napravljenoj baš za ploče. Mene muzika opušta kada sam iz nekog razloga malo nervozan ili ljut. Ponekad mi to pričinjava veliku radost I izaziva mi jake emocije. Odlično se zabavljam uz muziku i najviše volim rep i pop. Kada slušam svoje ploče, zaista se osećam dobro i zaboravljam na sve probleme koje imam. Otkrivanje novih stilova muzike je odličan put u novu kulturu. Muzika različitih mesta pokazuje kulturu i tradiciju tog mesta, ona spaja ljude, a sama njena energija je neopisiva pogotovo uz one najbolje pesme i albume. Jedan od najboljih albuma sa besprekornim vibracijama je Graduation od Kanye West–a, savršena ploča za duge letnje noći. Krenuo sam tatinim stopama i kupio sam svoju prvu ploču u oktobru ove godine, Hollywood's Bleeding od Post Malone–a.
Širenje muzike je izvan naše mašte. Nije ograničeno samo na uživanje. Muzika se može koristiti kao inspiracija za život i karijeru. Ploče će me uvek podsećati na detinjstvo, na odrastanje, gledanje kroz staklo te drvene kabine budi osećaj putovanja kroz vreme i nostalgiju.


KORISNI DOKUMENTI
Fotografija - Katarina Kojadinović
Prva fotografija Marija Pantić
Druga fotografija Marija Pantić
Specijalne nagrade za sport


Sportski savez Užice dodelio je specijalne nagrade za 2022. godinu. Svečana dodela nagrada bila je 28. 12. 2022. u GKC Užice. Užička gimnazija nagrađena je kao najbolja škola na takmičenju OSIURS 2021/2022. godine za srednje škole. Nagradu je primila profesorka Jovana Jokić ispred Aktiva profesora za fizičko vaspitanje. Lazar Kostić, učenik odeljenja II5, nagrađen je kao najbolji sportista godine grada Užica zbog sjajnog uspeha na evropskom i svetkom prvenstvu u ...(opširnije)

 
Literarni konkurs za Materice

Dodela nagrada za literarni i likovni konkurs, koji organizuje Kolo srpskih sestara, povodom Materica, održana je 24. decembra 2022. godine u Parohijskom domu u Užicu. Na literarnom konkursu prvu nagradu osvojila je učenica naše škole Nevena Krstić III5. ...(opširnije)