Lepota Kusturičinih zdanja

LENKA RABASOVIĆ

REPORTAŽA iz Drvengrada i Andrićgrada

Mokra Gora je udaljena od Užica oko 40 kilometara. To je razdaljina koja omogućava jednodnevni izlet, ali za obilazak ovakve sadržajne i zanimljive turističke ponude, zaključak je da treba odvojiti makar jedan ceo vikend. Sa drugaricom sam brzo dona odluku i da krenemo prve sledeće subote. Iako je bilo kasno proleće, dočekalo nas je sveže subotnje jutro i mi smo se brzo razbudile, jedva čekajući da dođemo ispod obronaka Tare. Put je neprimetno prošao i uskoro smo se našle u carstvu lepote.
Od samog ulaska u Mećavnik ili „Drvengrad“ obuzela nas je neka neobična energija i želja da što više saznamo i vidimo. Krenule smo u šetnju kratkom stazom obloženom starim železničkim pragovima sa zavirivanjem u kućice u kojima se „kriju“: poslastičarnica sa orijentalnim kolačima (baklave, tufahije, tulumbe...), bioskop "Underground" (šarmantno ispisan ćirilicom), mala drvena crkva s prelepim arhaičnim zvonikom... Svratili smo i u prodavnicu suvenira i u umetničku galeriju gde smo se još jednom posetili zašto je ovo mesto posebno.
Pored arhitektonski usklađenog ambijenta, zelenih žaluzina sa ukrasima u obliku trešanja, starih lonaca na tufne koji služe umesto saksija, jak utisak na nas je ostavlila savršena čistoća Drvengrada. Zaposleni u etno parku su nam rekli da ovde vrlo često možete da sretnete prof. Kusturicu i popričate s njim kao sa starim poznanikom, a ako se u Mećavniku zadesite krajem juna, imate priliku da prisustvujete I manifestaciji „Zavičajni dani“ koja se održava svake godine.
Do stanice Šargan, odakle kreće čuveni voz "Ćira" na pruzi uskog koloseka, došli smo kratkom petominutnom vožnjom, koja traje oko dva sata. Tu vožnju smo doživele kao svojevrsni vremeplov, jer je ceo enterijer u duhu početka 20. veka. Svaki vagon je različito uređen: od običnih drvenih klupa, pa sve do udobnih separea. Tu je i starinska peć za grejanje putnika, kao i natpisi iz tog vremena na više stranih jezika. Jedan od njih glasi: „Zabranjeno pljuvanje u kolima!“
O istorijatu Šarganske osmice informisali smo se bliže, kod ljubaznih i strpljivih konduktera koji su ujedno i vodiči. Odmarajući se na usputnim stanicama - Golubići, Jatare, shvatili smo da su to ujedno i najlepši vidici, a prate ih i legende, poput poznate o steni čiji kamen donosi sreću onima koji žele da se venčaju. Da li zbog verovanja ili puke radoznalosti, tek oko te stene bila je najveća gužva.
Posle obilaska pruge uskog koloseka vrlo brzo smo se odlučile i za grupnu posetu Višegradu i čuvenom kamenom mostu, o kome je pisao naš nobelovac Ivo Andrić u romanu „Na Drini ćuprija“. Mokru Goru i Višegrad deli samo granica, pa je vrlo lako doći do ovog 500 godina starog mosta. Njegovih 11 lukova koji prave nezaborani odraz u vodi, čuvaju sećanja na prošlost ovoga grada koja je bila i mirna ali i turbulentna. Svako ko jednom pređe preko ovog mosta, uvek mu se vraća sa željom da uživa u čarima pogleda na plahovitu,tamnozelenu "mučenicu″ reku Drinu.

Očarani prizorom monumentalne građevine uputile smo se ka mestu gde se spajaju dve reke Drina i Rzav,odnosno lokalitetu na kojem je izgrađeno još jedno stvaralačko čudo - Andrićgrad. Od same koncepcije i ideje do specifičnosti ali i jednostavnosti koja daje posebnost višegradskoj kasabi, slobodno se može reći da je to jedno utočište duha, kulture, stvaralaštva a najviše ljudske sabornosti. Kako drugačije objasniti sliku koja nas je dočekala,ljudi sa svih strana,razlištih uzrasta u čijim očima se vidi oduševljenost građevinama,skladom i utiskom da se i tu na toj vekovnoj međi može napraviti nešto što spaja i magnetski privlači.Počevši od hotela neobične kamene fasade,buduće zgrade Opštine,posebno izdvojene crkve,do nesvakidašnje zgrade pozorišta,sve odaje utisak da se lično Makarije Sokolović vratio i pomogao neimarima da naprave ovo čudo ispod Bikavca! Taj utisak nas nije napuštao dok smo obilazile svaki kutak ovog kamenog grada, a naravno da nismo propustile i da ovekovečimo boravak slikanjem pored biste našeg nobelovca Ive Andrića i najvećeg srpskog pesnika Petra II Petrovića Njegoša.

Bližio se trenutak povratka kući, naše duše su bile ispunjene samo jednim utiskom a to je da smo srećne i počastvovane što smo ovo doživele, i glasno smo na ulasku u Užice rekle: "Eto nas opet neverovatna Mokra Goro i mistični Višegrade!''

,,Islamizacija na našim prostorima kao istorijski fenomen“

Naš sagovnornik je gospodin Salih Selimović, dugogodišnji profesor, istoričar i publicista iz Sjenice. Poznat je po svojim istraživanjima u oblastima istorije islamizacije jugoslovenskih prostora, demografiji i migracijama stanovništva. Dobitnik je [...]

 
,,Odavno nam nije bilo ovako lepo"

Naš sagovornik je prof.dr Željko Tomanović, naš Užičanin i dekan Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Razgovorali smo sa njim prilikom njegove posete našoj školi, kojoj je donirao veliku količinu stručne [...]