BORIS TANOVIĆ

Po otkazivanju komada'' Indigo'', čije je izvođenje u Užicu planirano još u septembru lani u Gradskom kulturnom centru, mnogi Užičani sa nestrpljenjem su čekali i najzad dočekali igranje ove predstave u Narodnom pozorištu u Užicu, u utorak 17. marta.
Za jednoipočasovno delo pisca Dušana Premovića, režiju je potpisao Branislav Lečić, koji i glumi bivšeg robijaša. Glumačku ekipu čine i Marija Vicković i Danica Maksimović, dve koleginice koje ama baš ništa ne znaju jedna o drugoj. Komedija umnogome objašnjava današnje muško ženske i žensko – ženske odnose, kako i kaže popularni Leka.

- Tema ova predstave je veoma aktuelna i po reakciji publike se vidi da je današnja situacija nalik na probleme u ovom komadu. Tek kada zagusti ljudi se zbližavaju međusobno, a do tada žive otuđeni.

Zašto su, baš, uloge Bele i Ane pripale Mariji Vicković i Danici Maksimović?

- Obe su, zapravo odgovarale ulozi i izbor je bio logičan. Vrlo glatko, sa kreativnim teškoćama smo radili na predstavi. Marija je u tom trenutku imala više projekata. Upočetku, možda nije imala poverenja u ulogu, ali je tokom vremena shvatila da rolu može odigraditi veoma kvalitetno, što je i na kraju bio slučaj.

Kakvi su Vaši dalji planovi što se tiče kinematografije i televizije?

- Kulturna situacija je danas takva da je ishod svah naših planova neizvestan. Rešio sam da sve što se nalazi ''u fioci'' iz procuentskog ugla, još uvek ne iznosim u javnost. Postoji, naravno, dosta projekata koji mogu da se nađu i na filmskom platnu i na televiziji i da izazovu odlične reakcije publike. Radim ostvarenja koja nisu preskupa, pored predstava vodim edukativni centar ''LekArt''. Tako pomažem ljudima da preko umetnosti pronađu sebe. ''Nikad nije kasno da otkriješ sebe'', to nam je i slogan. Ljudi se javljaju, što bi se reklo od 7 do 77 godina i naravno, ne samo oni koji bi da upišu akademiju.

Upoznao je i član ansambla JDP - a i Ateljea 212 tokom nastavka razgovora širu javnost sa karakterom centra ''LekArt'', koji otvara vrata umetničkim dušama svih starosnih kategorija...

- ''LekArt'' je počeo sa radom pre godinu i po dana. U okviru organizacije imamo radionice za pisanje scenarija, komponovanje, glumu, slikanje, pevanje, novinarstvo.... Sve ono najlepše iz umetnosti obuhvaćeno je jednim mehanizmom, upravo rečeno umetnost kao lek – ''LekArt''. Ceo svet je ustanovio da umetnička sredstva i uopšte bavljenje umetnošću, veoma kreativno i duboko produbljuju dušu čoveka. Sam angažman u umetničke vode otvara naše potencijale, postajemo kreativniji sa sve više samopouzdanja u sebe. Neko ostane da se bavi ovim iz hobija, neko upiše akademiju, ali za svakoga je zajedničko da ovde oslobađa sebe i razvija svoju ličnost...

Ova organizacija proširuje vidike, a proslavljeni glumac baš iz razloga da se smanji površnost među narodom došao je na ideju stvaranja ''LekArt – a''.

- Mi svima koji dođu u centar omogućimo umetnički ''tretman'', i ljudi se kasnije osećaju mnogo slobodnije i sa drugačijim pogledom na probleme. Svi smo prilično otuđeni, a ko god se učlani dobije pored umetničkih saveta i životne, kako da se nosi sa životnom problematikom, kako izbeći trivijalno i na koji način postati sigurniji u sebe...

Branislav Lečić, najpoznatiji po ulozi Teodora Teje Kraja u kultnom filmu Dušana Kovačevića ''Profesionalac'', za vreme vlade pokojnog Zorana Đinđića vršio je funkciju ministra kulture i informisanja. Sa stanovišta, nakon 12 godina od razduživanja ministarske funkcije komentariše svoje putešvesije i neispunjene planove u politici.

- Pripremao sam teren za ozbiljne reforme, ali su moji svi planovi osujećeni posle Zoranove smrti. Tada više kultura i umetnost nisu bili tema. Prva godina rada je protekla u upoznavanju sa kulturnim ustanovama i utvrđivanjem njihovog potencijala, sistematozavili smo u sledećoj godini rad, modernizovali računarima ustanove i transformisali ministarstvo kao instituciju. Imao sam novu strategiju, spremao nove zakone, ali sam nažalost, Zoranovom smrću bio sprečen da išta preduzmem. Naravno, da bih sada mnogo toga promenio...

Teško da danas umetnost može da bude nešto više od čiste ''borbe za hleb'', što i Lečić potvrđuje samim osvrtom na proces stvaranja ''Indiga''.

- Danica, Marija i ja zajedno sa gospodinom Dejanom Jankovićem, koji je moj pomoćnik i tonac, rešili smo da pravimo ovu predstavu jer zadržava visok umetnički nivo i prenosi ozbiljno prostudiranu dramsku strukturu. Ali smo morali sve to da svedemo na egzistencijalni minimum, što se tiče scenskog dekora i opreme. Ne može se ipak pristati ni na siromaštvo, da se učaurimo, sedimo i ne radimo ništa. Danas je teško bilo kom pozorištu da pozove predstavu sa sedmoro, osmoro glumaca uz pristojan dekor. To je veoma skupo, ali mi smo odlučili da napravimo ''Indigo'' uz ograničena sredstva. Čisto da umetnost i dalje diše i da se sve ne svede na trivijalnost, površnost i kič.

Kao član žirija 10. ''Beseda u Zoranovu čast'' pohvalio je sve učesnike, među kojima je u finalu bila, naša sugrađanka i gimnazijalka Nađa Lazarević, a na glumca je poseban utisak ostavila Evelin Baboš, trećeplasirana, koja se odlučila da govori Zoranu u čast i to na mađarskom jeziku, uz titl na ekranu na srpskom jeziku.

Leka, Danica i Marija sa ovim komadom proputovaše ''pola sveta'', a užička publika bi opet napunila veliku salu ustanove koja je sa radom počela 1967. godine, tačno 105 godina posle igranja prve predstave u ''malom Carigradu'' čiji stanovnici i dalje poštuju prave vrednosti, tendencioznim odbacivanjem prolaznosti iz iste ravni sa pravom umetnošću i kulturom.

Danas, 15. septembra 2023. godine obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji je ustanovljen pre tri godine kao državni praznik Republike Srbije i Republike Srpske.

Zastava je najvažniji simbol svake države, a naše okupljanje pod jednom zastavom, crveno-plavo-belom, označava i jedinstvo srpskog naroda u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a označava i zajedničko sećanje na dogadjaj koji je utemeljio državu srpskog naroda pre 105 godina.

Na današnji dan, 15. septembra 1918. ...(opširnije)

U školskom dvorištu ovog 1. septembra bilo je dosta osmeha, lepih želja, uzbuđenja i pomalo treme. Prvake su dočekali stariji gimnazijalci, direktorka i odeljenjske starešine, koje su ih nakon prijema odvele na prvi čas. Posle obraćanja direktorke, Biljane Grujičić, sa prozora su poleteli baloni sa porukama dobrodošlice. Učenici su svojim porukama hteli da pruže podršku prvacima i ulepšaju im prvi dan u novom okruženju.
Želimo svima srećan početak nove školske ...(opširnije)