Kao što je i bilo planirano u petak 19. aprila učenici naše škole zajedno sa profesorima su krenuli put Ženeve i CERN. Ispred stadiona, odakle je kretao autobus, vladala je opšta euforija. Bili su to uzbuđeni učenici, roditelji srećni i tužni u istom trenutku, profesori zauzeti organizacijom, drugovi i grugarice koji su došli da isprate putnike, ali i ekipa RTS-a. Tako se o našem putu znalo u čitavoj Srbiji pre nego što smo i prešli granicu sa Hrvatskom.
Put je bio dug, čak kroz šest država: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Italija, Francuska i konačno Švajcarska. Tih 24h u autobusu je bilo svega, samo ne dosade. Igrale su se karte i zemljopis, pogađali pojmovi, pevalo, a kada je pala noć i spavalo. Čudne su te taktike kako da dvoje, eventualno troje, spava na dva sedišta. Buđenje je donelo iznenađenje. Otvarali smo oči, a onda u neverici se osvrtali oko sebe. Nije bilo lako poverovati da je napolju 15cm snega. Da, da. Krenuli smo iz Užica u kome je tog dana bilo 27C, a stigli smo u zavejanu Italiju. Posle početnog oduševljenja nastala je panika. Ako ste poslušali savete majki i baka, u najboljem slučaju ste imali kod sebe tanku prolećnu jaknu. SMS poruke su čudo. Užicu je uskoro bilo još dramatičnije. Brzo se proširila vest o zavejanim Alpima. Odmah su krenule da stižu informacije o različitim vremenskim prognozama: biće 30C, zavejaće vas sneg, padaće kiše svaki dan, ali i razni predlozi: ne izlazite iz hotela, vratite se kući, kupite jakne. Istina je bila da nije bilo tako hladno, već oblačno, duvao je vetar, ali je bilo i onih čuvenih „sunčanih intervala“.
U centru Ženeve, pored jezera, čekao nas je naš domaćin Vladimir Reković. Već tada je bilo jasno da je provod zagarantovan. Jak vetar nas je sprečio u obilasku Ženevskog jezera, ali i naveo na obilazak starog grada i Nacionalnog muzeja. U Muzeju smo osetili jak uticaj francuske kulture u ovom gradu. Pogladali smo izložbu crteža i grafike umetnika koji je pobedio u takmičenju za zvaničnu novčanicu evra, ali i upoznali autora i njegovu suprugu. Stalna postavka muzeja nije bila ništa manje zanimljiva. Najjači utisak su ostavile voštane figure koje svojim pokretima simuliraju izradu satova.
Naredna stanica je bila i naše glavno odredište. Stigli smo na periferiju grada, u istraživački centar CERN. Raspoređivanje po sobama i nekoliko sati posle toga su podsetili na ekskurziju: dogovori ko će sa kim, ko gde spava, ko ima kupatilo, ko ne, ko se kod koga kupa u sobi, izviđanje gde su ostali, ko je u sobi do, gde je najbolje da se uveče okupljamo.

Naredna tri dana za obilazak istraživačkog centra, radionice i predavanja bila su rezervisani prepodnevni i popodnevni sati. Poslepodne se išlo na izlete, a noću družilo u hotelu.

P.S. Informacije o poseti Užičke gimnazije CERN-u možete naći na sledećoj Internet adresi:
CERN

Učenice Užičke gimnazije ponovo su pokazale svoje znanje, veštine, humanost i dobrotu. Na inicijativu i ideju profesorke engleskog jezika, Danke Kovačević, učenice odeljenja III3 (Iva Ilić, Milijana Vulović, Nadežda Penezić, Nikolina Melentijević, Anja Grbović, Sara Piplović, Lea Knežević) i učenice odeljenja III1 (Marija Kostić, Ana Kovačević, Jelena Stanojčić, Kristina Milčanović, Anja Vujović, Mina Nenadić, Dunja Kostić, Teodora Todorić, Valentina Petronijević) zajedno su sa učenicima iz Osnovne škole „Miodrag V. Matić” ...(opširnije)

Imali smo čast da u našoj školi 20. marta ugostimo Birgit Šojrer, koordinatorku DSD projekta tj. ispita za nemački jezik. Danas je održan usmeni deo ovog ispita, a pismeni je bio 9. marta 2023. godine. U okviru DSD projekta nalazi se 25 škola u kojima se uči nemački jezik, a polaganjem ovog ispita učenici dostižu visok funkcionalni nivo učenja drugog stranog jezika. Naša škola je u ovom projektu još od ...(opširnije)