U prizemlju Gradske galerije u svečarskoj atmosferi, otvoren je 11. književni festival „Na pola puta“ govorom, izložbom fotografija „Mali princ“ (i projekcijom istoimenog filma) Mateja Peljhana, slovenačkog psihologa i majstora fotografije. Peljhan, koji kao specijalista kliničke psihologije svakodnevno radi sa osobama sa posebnim potrebama, spojio je posao i hobi i napravio film „Mali princ“, o dečaku Luki, koji boluje od atrofije mišiće i čija smrt je neminovnost.

Ipak, mladi dečak život gleda iz druge perspektive, piše muziku i tekst za rep pesme, sanja da može da hoda... Scenarista i režiser dokumentarnog filma, njegov psiholog, a naš gost, Matej Peljhan, čovek, koji je sa 10 godina izgubio ruku i oko, pomaže mu preko fototerapije (metode u fotografskoj umetnosti). Peljhan je imao 14 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a dobitnik je preko 100 nagrada. Ovaj film, o gledanju svetu iz vedrije perspektive, kao i autorov život, mnoge je naveo na razmišljanje o svakodnevnim sitnicama, koje nam deluju kao nepremostivi problemi. Posebno je, publiku, dotukla informacija da je Luka podlegao bolesti, pre par meseci.

Iz prizemlja Galerije, nakon osvrta na fotografije Matije Peljhana, zainteresovani su se zaputili ka Narodnom pozorištu, gde je na Velikoj sceni odigrana predstava „Nevidljivi spomenici“ Bitef teatra i Treće beogradske gimnazije. Priča govori o velikim zločinima nad Srbima, Jeverijima i Romima u Drugom svetskom ratu u Beogradu, a poseban akcenat se stavlja na Staro sajmište, veliki nacistički logor, čije nepostojanje memorijalnog centra budi u mladim Beograđanima savest i poštovanje sopstevene istorije i žrtava. „Nevidljivi spomenici“ i sjajni glumci amateri iz Treće beogradske, nas teraju da se zapitamo da „Kako to da ne znamo ko je sastavio Deklaraciju o ljudskim pravima Ujedinjenih Nacija, a svi znamo ko je bio Adolf Hitler? A mnogi mu se potajno i „dive“, kako je uspeo u svojim genocidnim namerama.“ Neaktivnost, učaurenost i odlaganje kroz ironiju je manifestovano u ovom komadu vrlo angažovanog pozorišta, slobodno možemo reći i epskog…

Kako kaže Ivan Ivanji: „Bernold Breht (osnivač epskog pozorišta: prim. aut.) bi gromoglasno aplaudirao“ beogradskim gimnazijalcima za ostvarenje „Nevidljivi spomenici – priručnik za čitanje grada – dokumentarna pozorišna predstava o sećanju na Drugi svetski rat, antifašističku borbu i holokaust u Drugom svetskom ratu u Beogradu“, kako i glasi celi naziv komada. Predstava koja za temu i sadržaj ima ovako značajnu priču, užička publika retko može da gleda pred ovdašnjim „daskama koje život znače“. Odličan efekat je postiglo igranje „Nevidljivih spomenika“, pogotovo u vremenima, kada se sve više nipodaštavaju žrtve holokausta i kada se opravdavaju ili umanjuju fašistički i nacistički zločini.

Festival zvanično počinje, u ponedeljak 18. aprila, tradicionalnim predavanjima u amfiteatru Užičke gimnazije. Večernja čitanja su u 20 sati na Maloj sceni Narodnog pozorišta. 11. književni festival „Na pola puta“, traje do srede 20. aprila.
B. T.U prizemlju Gradske galerije u svečarskoj atmosferi, otvoren je 11. književni festival „Na pola puta“ govorom, izložbom fotografija „Mali princ“ (i projekcijom istoimenog filma) Mateja Peljhana, slovenačkog psihologa i majstora fotografije. Peljhan, koji kao specijalista kliničke psihologije svakodnevno radi sa osobama sa posebnim potrebama, spojio je posao i hobi i napravio film „Mali princ“, o dečaku Luki, koji boluje od atrofije mišiće i čija smrt je neminovnost.

Ipak, mladi dečak život gleda iz druge perspektive, piše muziku i tekst za rep pesme, sanja da može da hoda... Scenarista i režiser dokumentarnog filma, njegov psiholog, a naš gost, Matej Peljhan, čovek, koji je sa 10 godina izgubio ruku i oko, pomaže mu preko fototerapije (metode u fotografskoj umetnosti). Peljhan je imao 14 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a dobitnik je preko 100 nagrada. Ovaj film, o gledanju svetu iz vedrije perspektive, kao i autorov život, mnoge je naveo na razmišljanje o svakodnevnim sitnicama, koje nam deluju kao nepremostivi problemi. Posebno je, publiku, dotukla informacija da je Luka podlegao bolesti, pre par meseci.

Iz prizemlja Galerije, nakon osvrta na fotografije Matije Peljhana, zainteresovani su se zaputili ka Narodnom pozorištu, gde je na Velikoj sceni odigrana predstava „Nevidljivi spomenici“ Bitef teatra i Treće beogradske gimnazije. Priča govori o velikim zločinima nad Srbima, Jeverijima i Romima u Drugom svetskom ratu u Beogradu, a poseban akcenat se stavlja na Staro sajmište, veliki nacistički logor, čije nepostojanje memorijalnog centra budi u mladim Beograđanima savest i poštovanje sopstevene istorije i žrtava. „Nevidljivi spomenici“ i sjajni glumci amateri iz Treće beogradske, nas teraju da se zapitamo da „Kako to da ne znamo ko je sastavio Deklaraciju o ljudskim pravima Ujedinjenih Nacija, a svi znamo ko je bio Adolf Hitler? A mnogi mu se potajno i „dive“, kako je uspeo u svojim genocidnim namerama.“ Neaktivnost, učaurenost i odlaganje kroz ironiju je manifestovano u ovom komadu vrlo angažovanog pozorišta, slobodno možemo reći i epskog…

Kako kaže Ivan Ivanji: „Bernold Breht (osnivač epskog pozorišta: prim. aut.) bi gromoglasno aplaudirao“ beogradskim gimnazijalcima za ostvarenje „Nevidljivi spomenici – priručnik za čitanje grada – dokumentarna pozorišna predstava o sećanju na Drugi svetski rat, antifašističku borbu i holokaust u Drugom svetskom ratu u Beogradu“, kako i glasi celi naziv komada. Predstava koja za temu i sadržaj ima ovako značajnu priču, užička publika retko može da gleda pred ovdašnjim „daskama koje život znače“. Odličan efekat je postiglo igranje „Nevidljivih spomenika“, pogotovo u vremenima, kada se sve više nipodaštavaju žrtve holokausta i kada se opravdavaju ili umanjuju fašistički i nacistički zločini.

Festival zvanično počinje, u ponedeljak 18. aprila, tradicionalnim predavanjima u amfiteatru Užičke gimnazije. Večernja čitanja su u 20 sati na Maloj sceni Narodnog pozorišta. 11. književni festival „Na pola puta“, traje do srede 20. aprila.
B. T.

Danas, 15. septembra 2023. godine obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji je ustanovljen pre tri godine kao državni praznik Republike Srbije i Republike Srpske.

Zastava je najvažniji simbol svake države, a naše okupljanje pod jednom zastavom, crveno-plavo-belom, označava i jedinstvo srpskog naroda u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a označava i zajedničko sećanje na dogadjaj koji je utemeljio državu srpskog naroda pre 105 godina.

Na današnji dan, 15. septembra 1918. ...(opširnije)

U školskom dvorištu ovog 1. septembra bilo je dosta osmeha, lepih želja, uzbuđenja i pomalo treme. Prvake su dočekali stariji gimnazijalci, direktorka i odeljenjske starešine, koje su ih nakon prijema odvele na prvi čas. Posle obraćanja direktorke, Biljane Grujičić, sa prozora su poleteli baloni sa porukama dobrodošlice. Učenici su svojim porukama hteli da pruže podršku prvacima i ulepšaju im prvi dan u novom okruženju.
Želimo svima srećan početak nove školske ...(opširnije)