Užbenici koji će se koristiti u nastavi u 2023/2024. godini
Prijava za prijemni ispit u specijalizovanom odeljenju
Potvrda o ostvarenim sportskim rezultatima za upis u sportsko odeljenje
Raspored zvonjenja
Raspored izdavanja sportske sale
Osiguranje - predugovorna informacija
Zahtev za naknadu štete - nezgoda
Osiguranje - tabela invaliditeta
Posebni uslovi za osiguranje učenika
Opšti uslovi za osiguranje lica
Individualno praćenje postignuća učenika
Evidencija drustveno-korisnog rada
DKR - saglasnost za roditelje
DKR - obavestenje za roditelje
Zašto upisati računarsko odeljenje
Obrazac za individualno praćenje ponašanja učenika
Bodovanje strucnog usavrsavanja 18/19.godina
Izvestaj o strucnom usavrsavanju - obrazac
Lista za pracenje casova nastavnika
Uputstvo za pisanje maturskog rada
Šablon za maturski rad
Fondacija Života Vranić
Standardi kompetencija SU
licni plan SU
OKT102023
Međunarodna konferencija "Čime merimo impakt omladinskog rada na mlade?"kategorija: Aktuelnosti u školi Međunarodna konferencija "Čime merimo impakt omladinskog rada na mlade?" NAPOR je dana 5.10. organizovao nacionalnu diskusiju "Čime merimo impakt omladinskog rada na mlade?" na kojoj je učestvovala i pedagog škole Emilija Stanković. Događaj je organizovan u okviru projekta „Merenje impakta omladinskog rada – (ne)moguća misija“, koji podržava Evropska komisija kroz Erasmus+ program. Projekat implementira NAPOR, u partnerstvu sa Institutom društvenih nauka, Univerzitetom "St. Kliment Ohridski" - Bugarska i nacionalnim asocijacijama omladinskih radnika/ca iz Portugala, Italije i Severne Makedonije. Ovom prilikom prisutnima su se, pored pomoćnice ministra turizma i omadine Snežane Klašnje obratili i Vladimir Mentus, viši naučni saradnik na Institutu društvenih nauka, Lilijana Elenkova sa Univerziteta "St. Kliment Ohridski", Dragana Mitrovikj iz Sojuza za mladinska rabota i Jelena Stojanović isped Nacionalne asocijacije praktičara/ki omladinskog rada. Snežana Klašnja je istakla značaj umrežavanja i koordinacije svih subjekata omladinske politike u pružanju integrisanih usluga na lokalnom nivou u skladu sa međunarodnim i nacionalnim standardima, ali poštujući specifičnosti svake lokalne zajednice. Naglasila je da iz perspektive institucija omladinski rad još uvek nije u dovoljnoj meri prepoznat, iako jeste deo strategija ministarstava. Smatra da je u cilju ostvarivanja pozitivnih promena potrebno krenuti od definisanja samog pojma omladinski rad, utvrđivanja standarda omladinskog rada i povezivanja neformalnog i formalnog obrazovanja. Vladimir Mentus je iz perspektive istraživačke zajednice prisutnima objasnio značaj kontinuiranog istraživačkog rada i važnost metodologije za svaku nauku. Da bi se merio omladinski rad potrebno je tačno znati šta želimo i možemo da merimo. Kao jedan od pružalaca usluga, Jelena Stojanović je sigurna da omladinski rad u mnogome menja živote mladih, ali da sve to moramo tačnim mernim instrumentima i dokazati. Ovako bismo utvrdili suštinske promene koje se dešavaju kod mladih osoba kada prolaze programe omladinskog rada. Tek tada bismo mogli, sa sugurnošću, da govorimo o benefitima omladinskog rada. O realizaciji ovog evropskog projekta i njegovog pilotiranja putem video uključenja i veb prezentacije govorile su i Lilijana Elenkova – Univerzitet ''St. Kliment Ohridski'', Bugarska i Dragana Mitrovikj - Sojuz za mladinska rabota, Severna Makedonija. One su zajedno sa Jelenom Sojanović predstavile evropske prakse i istakle primere dobre prakse iz NINFEA - Italija i APP Juventude – Portugal. Pored metoda ličnih priča Jelena Stojanović je govorila i o formiranju evropskih pasoša - NAPOR, Srbija. Drugi, radni deo konferencije realizovan je kroz diskusiju u manjim grupama. Članovi grupa su razmatrali i prezentovali odgovore na sledeća pitanja: Kako primeniti prezentovane metode i alate na nacionalnom i lokalnom nivou?, Šta su prednosti, a šta nedostaci prezentovanih metoda? Šta su (ne) dostajući resursi i kapaciteti uklјučenih aktera za primenu metoda? Cilj ove konferencije je da se kroz dijalog republičkih i lokalnih vlasti, nevladinih organizacija i omladinskih radnika, otvori i dalje nastavi diskusija o zajedničkim ciljevima i zadacima vezanim za razvoj omladinske politike na lokalnom nivou, posebno u oblastima: zapošljavanje, javno zdravlje, poljoprivreda i socijalna politika. Ovom prilikom pedagog je posetila i Pedagoški muzej, koji je proslavio jubilej od 125 godina postojanja. U muzeju se mogu videti replike učionica i tadašnjih vaspitnih metoda, vredne stare knjige (bukvari, čitanke, zakoni, pedagogike...), odelo djaka kroz vremenske periode, svedočanstva i fotografije prvih generacija muških i ženskih škola, makete prvih škola i gimnazija, razna didaktička sredstva, kao i reference i replike ličnih predmeta znamenitih i zaslužnih ličnosti za razvoj srpskog obrazovanja i vaspitanja. Postavke Pedagoškog muzeja prate istorijski razvoj srpskog školstva. Uz preporuku organizovane posete učenika muzeju ističemo reči književnika i istoričara umentnosti Milana Kašanina ispisanih na tabli, na samom ulazu u muzej: ''Muzej je... privlačna i živa kuća, u kojoj se ne samo stiče i bogati znanje, nego i razvija senzibilitet, a senzibilitet je najstručnija mera kulture jednog društva.'' Autor: pedagog Emilija Stanković       22. novembar. Najava aktivnosti 16. novembar. Best in English 2023 13. novembar. Dan pobede u Prvom svetskom ratu 07. novembar. Fond "Života Vranić" 01. novembar. Impresionizam - ugledni čas iz Likovne kulture 26. oktobar. Maturantska ekskurzija 18. oktobar. Odgovor na krizne situacije 17. oktobar. 50 godina od smrti Ingeborg Bahman |
|
