Na osnovu Memoranduma o saradnji u obrazovanju povodom realizacije projekta "Učenje kineskog jezika u osnovnim i srednjim školama u Srbiji" koji su potpisali ministar prosvete i nauke Republike Srbije i ambasador Kine, u Srbiji je počela nastava kineskog jezika. Učenici Užičke gimnazije imali su sreću da budu medju tih 2.462 učenika srpskih škola obuhvaćenih ovim projektom.
Predavanja su bila predvidjena da traju tokom 2012.godine, obuhvatajući školske 2011/12. i 2012/13., medjutim, ceo projekat je produžen na još jedno polugodište, do juna 2013.
Kineski jezik nam je predavala mlada profesorka istorije, Yang, koja je, nažalost , zbog svojih obaveza na fakultetu u Kini morala ranije da se vrati kući, tako da nas je krajem decembra napustila.
Učenici su uživali u časovima, naučili dosta o ovom teškom jeziku, kao i o kulturi, tradiciji i običajima Kine... Što se samog jezika tiče učili smo predstavljanje, pozdravljanje, brojeve, dane u nedelji, kako da se snadjemo u restoranu, nazive jela, delove kuće, imena životinja, zatim najznačajnije kineske praznike kao i pisanje slova kineskom kaligrafijom... Svako od nas je odmah izabrao neko od kineskih imena koja nam je profeskorka Yang ponudila, što nam je bilo veoma interesantno. Da ovo nije bila samo zabava već ozbiljan rad, pokazala su i dva testiranja koja smo uspešno odradili, a najbolji učenici su i nagradjeni (knjige, rečnici, pribor za kaligrafiju...).
Profesorka Yang uspostavila je sa nama nezaboravan odnos, pokazali smo joj u šetnjama naš grad, družili se s njom i preko facebook-a, a pred sam polazak imala je peh da završi u bolnici, ali na sreću sve je dobro prošlo... Mi smo je naravno posećivali.
Na kraju smo obavili s njom jedan razgovor želeći joj srecan put i da nas ne zaboravi...
- Pre svega recite mi, kako ste se odlučili za dolazak baš u naš grad ?
Yang - Bila sam odabrana zajedno sa još 37 studenata, slučajno mi je pripalo Užice.
- Da li ste o Srbiji znali nešto pre nego sto ste došli ?
Yang - Samo sam čula za Jugoslaviju, ali nisam znala tačno gde se nalazi. Pričala sam sa prijateljem i razmišljali smo da li se i dalje zove Srbija i Crna Gora pa sam mu obaćala da ću mi javiti čim dodjem.
- Kakav je utisak o Uzicu, ima li sličnosti sa Vašim gradom ?
Yang - Užice je mali grad i svuda se brzo stigne peške. A i moj je grad mali za kineske prilike iako ima približno 2,5 miliona stanovnika.
- Koje razlike su Vam najteže pale ?
Yang - Pozdravljanje, mi samo klimnemo glavom, nismo toliko uzbudjeni kao vi ... Hrana je mnogo drugačija kao i postavljanje jela – kod nas se sve što se jede stavi odmah na sto, a kod vas ide jedno jelo, pa se skloni, onda drugo ... Mnogo jedete meso ... Pojedino voće i povrće nisam mogla da pronadjem ali to nije bio problem.
- Da li je bilo neprijatnosti u odnosu sa učenicima ?
Yang - Ne. Primetila sam da ovde učenici više imaju prijateljski odnos s profesorima nego u Kini. Inače, kod nas je obavezno da svi učenici ustanu kada profesor udje u učionicu.
- A Vaše studije ?
Yang - Studiram istoriju, kinesku, a u srednjoj školu učila sam evropsku istoriju ...
- Jedinica ste ?
Yang – Da. To je u gradovima uobičajeno, a po selima porodice imaju više dece.
Dodala je još da su joj nedostajali prijatelji, roditelji, mada se s njima često čula. Kaže da se dobro sporazumevala jer skoro svi pričaju engleski jezik.
Napomenula je da će od srpske hrane poneti samo plazmu u Kinu jer, sve ostalo će se pokvariti tokom višečasovnog puta.
Na moje pitanje da li je iskusila noćni život, vrlo skromno odgovara: „Ne, išla sam jednom u pozorište a sve ostale večeri provodila sam u svom stanu ili sa prijateljima.“
O muzici je rekla : ”Čula sam sam jednu pesmu, Nije ljubav stvar.“ (?!) Kaze da se svuda puštala, u prodavnicama, prevozu, na plaži ...
U Kinu će naravno poneti sećanje na kolektiv škole i divne učenike kojima za kraj poručuje: „Veoma ste dobri, ponosna sam na sve što ste naučili. Vaš izgovor je vrlo dobar. Nadam se da ćete imati prilike da jednom posetite moju zemlju. Nastavite sa učenjem, jer su vaše godine najbolje za to.“

Danas su đaci naše škole bili u poseti OŠ „Aleksa Devojić” Sevojno, IO Krvavci. Tom prilikom donirali su knjige njihovoj školskoj biblioteci. Ugostili su ih direktorka škole i učiteljica Ljiljana Veizović sa učenicima trećeg razreda, koji su pripremili prigodan program. Sa učenicima su išli profesor Slavko Marković i profesor Igor Marjanović. ...(opširnije)

Danas se u našoj školi održala promocija knjige ,,Razbila nas zvečka”, a predstavila ju je upravo njena autorka Tijana Sovilj sa gošćama Ružicom Dabić i Gordanom Danilović. Knjiga je namenjena upravo nama, priča o skupu realnih dešavanja mladih koje je naša autorka saslušala. Likovi su "živi", atmosfera realna, a svaka priča iskrena je ispovest nekog deteta. Osim Tijane, sve oči bile su uperene i u đake Tehničke škole „Novi Beograd” ...(opširnije)