A posle Tucindana sledi Badnji dan...

Boris Tanović

Danas je 5. januar, narodni praznik Tucindan. Na nadašnji dan se kolju jagnjad i prasad za pečenicu, mnogi uz to kolju i pripremaju pečenu ćurku, kokoš ili gusku. Smatra se da je ovaj praznik bio prisutan još kod mnogobožačkih vera, ali ga je Crkva prihvatila.
Takođe, na Tucindan ne treba tući decu jer su stariji mišljenja da će oni cele godine biti nevaljali i da će im iskakati čirevi.
Posle Tucindana sledi Badnji dan, za vernike koji poštuju julijanski kalendar. Na dan uoči Hristovog rođenja, unosi se badnjak u kuću. Badjak je hrastova grančica, a glavu kuće dok badnjak ubacuje u vatru ukućani posipaju pšenicom. Onda porodica, čiji svi članovi treba da su na okupu, zajedno obeduje posnu hranu u miru i tišini. Za trpezom se, lomi, a ne seče praznični, Badnjački kolač, česnica u kojoj ukućani traže simbolične poklone koji će ih pratiti u predstojećoj godini ( novčić, pasulj, banjačić...). U Užicu se uveliko prodaju badnjaci i ikone, a ispred Crkve Sv. Ðorđa na Trgu Sv. Save, tradicionalno na svako Badnje veče se pali Badnjak. A sutradan je Božić, najradosniji hrišćanski praznik koji je dan rođenja Isusa Hristosa.

Redakcija Gimnazijalca svim čitaocima i ljudima dobrog srca želi srećne predstojeće praznike!

Važna napomena: Ako ste se sa nekim zavadili tokom prethodne godine, Badnji dan je upravo pravi trenutak da izgladite sve nesporazume... Hrišćanski je praštati, zar ne?

Mudrost gomile

Eksperiment Matematičke sekcije Užičke gimnazije

Prema jednoj anegdoti, 1906. godine u engleskom gradu Plimutu, 800 ljudi je učestvovalo u takmičenju procene težine iskasapljenog vola. Kada je izračunat prosek njihovih pojedinačnih procena, [...]

 
,,Islamizacija na našim prostorima kao istorijski fenomen“

Naš sagovnornik je gospodin Salih Selimović, dugogodišnji profesor, istoričar i publicista iz Sjenice. Poznat je po svojim istraživanjima u oblastima istorije islamizacije jugoslovenskih prostora, demografiji i migracijama stanovništva. Dobitnik je [...]