BORIS TANOVIĆ

U smiraj januara, kao i svake godine, uvek, kao obaveza, ali i želja za održavanjem uspomene na Rastka Nemanjića po rođenju, dođe proslava i obeležavnje ovog praznika. Pored Tesle, Lazara, Ðure Jakšića, Njegoša i Karađorđa sigurno jedan od nosioca srpske nebeske slave. Sveti Sava, malo je reći da je utemeljivač nezavisne Srpske pravoslavne crkve, prvi srpski arhiepiskop, učitelj i tako do sutra možemo nabrajati sva njegova dostignuća.
Rodivši se u Rasu oko 1174., kao najmlađi sin velikog župana srpskog Stefana Nemanje i supruge mu Ane, po svom mestu rođenja nadenuli mu retko, ali zaista predivno ime Rastko, koje ga je u mladosti pratilo. Danas ga svi znamo kao Svetog Savu. Od oca je na upravu dobio Zahumlje, a on nimalo zainteresovan za svetovno - vladarski život pobeže na Svetu Goru, zamonaši se u ruskom manastiru Sv. Pantelejmon i dobi ime Sava. Kasnije je, po napuštanju prestola i činu zamonašenja Stefana Nemanje u Sv. Simeona Mirotočivog, sa ocem sagradio prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori, božanstveni Hilandar.
U maticu se vratio da nad očevim moštima pomiri zavađenu stariju braću oko mesta na vladarskom prestolu Stefana i Vukana.
Izborio je i autokeflnost Srpske pravoslavne crkve 1217. godine, a vaseljenski patrijarh ga je imenovao za prvog srpskog arhiepiskopa. Putovao je po svetu, učio ljude dobrim manirima, pomagao siromašnima, a posle Svetog hodočašća umro je u povratku iz Jerusalima u bugarskom Trnovu 27.1.1236. po julijanskom kalendaru.
Sinovac mu je, i tada novopečeni kralj Vladislav, preneo mošti u svoju zadužbinu Mileševu. Zloćudna turska tiranija je na sve moguće načine vršila teror nad Srbima svih 5 vekova, a u toku 16. stoleća, posle sloma ustanka, Sinan - paša je u cilju da se napaćeni Srbi još više zaplaše, odneo Savine mošti iz Mileševe na Vračar i tu ih spalio. Smatra se da je mesto današnjeg velelepnog Hrama Svetog Save bilo baš stecište tragičnog pokušaja osmanskih zločinaca da se u narodu zaboravi na sva dela prvog srpskog prosvetitelja ( spaljivanje moštiju ), kakvih danas nažalost nema, a i neće biti. A možda se čeka, novo osvajanje otadžbine, koja je sa svih strana pritisnuta neprijateljskim uticajima, da opet međ rajom proradi srpski prkos i ponos i da na scenu ispliva neki novi čudotvorni spasitelj poput Save. Da oživi srpsko čojstvo i junaštvo. Srpsku nebesku slavu. Ovozemaljske nažalost nema, jer na sve načine, zajedno sa vlašću srpski nacionalni identitet krećući se prema, "božanstvenoj" EU polako sve duplje tone u mutnoj vodi.
Ali i da napomenemo da Užička gimnazija, časopis Gimnazijalac, koji propagira očuvanje srpskog nacionalnog integriteta i užički entuzijazisti nikad neće zaboraviti dela srpskih junaka.
Predstava "PRINC RASTKO - MONAH SAVA" po tekstu Milovan Vitezović i u režiji Nemanje Hadži Jovanovića izvedena je večeras za širi auditorijum u 19 sati na maloj sceni Narodnog pozorišta.
Priča se zasniva na istorijskim događajima; dinamična porodična predstav sa smehom, svađama i intrigama koja prati najupečatljivije trenutke života Svetog Save, u izvođenju talentovanih srednjoškolaca.
A i jutros se lomio kolač u najstarijoj užičkoj školi, kada je takođe izvedena ova predstava u okviru programa za ovaj Savindan.
Redakcija "Gimnazijalca" svim učenicima, profesorima i zaposlenima u nekadašnjoj "realki", ali i porodicama koje slave danas i poštovacima lika i dela Svetog Save čestita školsku slavu.
Za sam kraj, pročitajte jednu od mnogobrojnih legendi vezanih za Svetog Savu koji je takođe i pisao žitija, tipike i delo "Zakonodavstvo".
Sveti Sava je u dva navrata (1229. i 1234. godine) iz Budve polazio za Palestinu u poseti hrišćanskih svetilišta u Svetoj zemlji.
Prema legendi, prilikom kretanja na hodočašće nastalo je veliko nevreme i brod kojim je trebalo putovati čekao je sklonjen u zavetrini ostrva Sveti Nikola nedaleko od Budve. Čekajući na obali, Sveti Sava je u vodu bacao kamenčiće, od kojih se kažu stvorio put do ostrva, kojim su on i njegovi pratioci potom došli do broda. Ostrvo sa kog je Sava čekao brod je povezano sa Budvom podmorskim sprudom Tunja, na kojem se za vreme oseke vodostaj spušta na svega pola metra, pa se gotovo može pregaziti baš zbog kamenčića koje je prema mitu prvi srpski arhiepiskop bacao.
Na slikama ispod možete videti kako najmlađi Užičani zamišljaju Rastka Nemanjića i ekskluzivne fotografije sa jutrošnje i večerašnje predstave "PRINC RASTKO - MONAH SAVA".

Danas, 15. septembra 2023. godine obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji je ustanovljen pre tri godine kao državni praznik Republike Srbije i Republike Srpske.

Zastava je najvažniji simbol svake države, a naše okupljanje pod jednom zastavom, crveno-plavo-belom, označava i jedinstvo srpskog naroda u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a označava i zajedničko sećanje na dogadjaj koji je utemeljio državu srpskog naroda pre 105 godina.

Na današnji dan, 15. septembra 1918. ...(opširnije)

U školskom dvorištu ovog 1. septembra bilo je dosta osmeha, lepih želja, uzbuđenja i pomalo treme. Prvake su dočekali stariji gimnazijalci, direktorka i odeljenjske starešine, koje su ih nakon prijema odvele na prvi čas. Posle obraćanja direktorke, Biljane Grujičić, sa prozora su poleteli baloni sa porukama dobrodošlice. Učenici su svojim porukama hteli da pruže podršku prvacima i ulepšaju im prvi dan u novom okruženju.
Želimo svima srećan početak nove školske ...(opširnije)