Slavko Vukosavljević

JEZERO

Na jezero sam došao lêtom premorenih ptica,
da se, k'o drvo jesenje, nad njega nadvijem, nag i žut,
pa da pronađem malo vedrine u nebu svoga lica
ili da se osmehnem sebi poslednji put.

Na jezero sam došao hodom pravoga hodočašća,
ali ne da se molim ili da se zbog nečega kajem,
nego da vidim, pored zverinja i pored hrašća,
mogu li, kad sam već čovek, bar ljudski vek da trajem.

Na jezero sam došao ronjenjem iz svojih dubina,
da sa obale jedne nove pogledam sve to u meni,
ne bi li ranjeniku teškom našao hleba i vina,
da mi se opet mladost od snage zarumeni.

Šaputao sam jezeru svoju glad i svoju samoću,
kao i to da sam od lutanja postao sa stazama isto,
da samo pijanac neki legne kraj mene noću
ili nesrećnik neki kome je nož zablist'o.

Šaputao sam jezeru svoja sunca i svoju tminu,
i kako sam ozvezdan i dubok, k'o nebo u sredini leta,
ali da nema ruku toplih snegove sa mene da skinu —
livada nežnosti moje već jednom da procveta.

Šaputao sam jezeru bistrinu i ludilo svoje glave,
kao i to da jedno i drugo isto mi nosi,
k'o što me isto zanose devojke crne i plave
sa virovima varki u talasavoj kosi.

A jezero je bilo mirno, tek malo talasavo,
sa čudnom slikom sveta u svome dubokom oku:
prolete kroz njega ptica, u nebo — strmoglavo,
skoči kroz njega srna — i osta suva u skoku.

A jezero je bilo nemo, sa pričom koju ima,
sa zagonetkom neba i mog nadnesenog lika,
poneki oblak se njih'o, k'o cvet, na talasima,
tonući u dubinu i ne dajući krika.

A jezero je bilo dobro, kao da ne postoji,
kao da nema mene, obala, ni tamnih šuma,
pa učinilo mi se, časkom, da smo nekako svoji —
nebo i voda i zemlja i prostor moga uma.

Naslutio sam tada: i pre mene je neko,
dok je za trećim brdom živeo veseli Pan,
u ovoj istoj šumi neku boginju ček'o,
zaboravljajući noći i ne videći dan.

Setio sam se, zatim, kad umrem, da posle mene
ničega biti neće i svega da će biti...
Jezerom, u peni smeha, plivaće mlade žene,
a noću u tišini zveri će vodu piti.

Osetio sam, najzad, sa tajnom što me još davi,
i s nečim od malih mrava, koji nerado ginu,
da ću još jednom ipak rasuti stope po travi,
polako silazeći, ljudima, u dolinu...

Na Takmičenju u besedništvu koje je po 8. put održano u organizaciji Osnovne škole „Aleksa Dejović” i Narodne biblioteke, učenica naše škole Jana Vukotić I1, osvojila je 2. mesto u kategoriji za srednjoškolce. Takmičenje je posvećeno pesnikinji Desanki Maksimović, a ovogodišnja tema je bila „Slovo o prijateljstvu”. ...(opširnije)

USPEH NAŠIH UČENIKA NA DRŽAVNOM TAKMIČENJU IZ ISTORIJE, ODRŽANOM 20. MAJA 2023. GOD. U POŽAREVCU:

2. MESTO – UROŠ BURLIĆ, prof. mentor Svetlana Milovanović
3. MESTO – SARA PIPLOVIĆ, prof. mentor Budimir Radojičić
3. MESTO – MARKO DRNDAREVIĆ, prof. mentor Svetlana Milovanović
4. MESTO – NEMANJA DELIĆ, prof. mentor Svetlana Milovanović
6. MESTO – FILIP VLAŠKOVIĆ, prof. mentor Budimir Radojičić
9. MESTO – MARIJA PANTOVIĆ, prof. mentor Budimir Radojičić
ČESTITAMO! ...(opširnije)