BORIS TANOVIĆ foto:Gimnazijalac

Retko kad imamo priliku da u Užicu uživamo u kvalitetnim zvucima rok muzike, gotovo potpuno izumrlog žanra ovde, koji su generacije rođene pedestih pa do Titove smrti slušale kao obavezni repertoar. Takva je bila kultura te Jugoslavije. Od Indeksa, preko Bijelog dugmeta, svakim danom, sve je više rastao broj bendova pod okriljem "rock 'n' roll - a". Naši roditelji uz više nego neprevaziđen, legendaran i nažalost, potpuno zaboravljen zvuk gramofonske ploče, slušali su omiljene izvođače, uglavnom duge kose, upečatljivih zulufa i pacifističkog stava. Istina je da je i tad bilo muzike, koja se danas širi i razvija neopisivom brzinom. Da, bilo je te nazovi umetnosti, čitaj turbofolka, ali mnogi ljubitelji kvalitetnog i pravog rok zvuka, ne samo da su imali alternativu, već ih je u većem broju slušalo muziku koja u najmanju ruku ima smisla, deluje pitko i fino. Jedna od razlika današnjeg turbofolka, mladalačke opijenosti naspram autorskih dela iz osamdesetih i devedesetih godina, grupa Gorana Bregovića, Džonija Štulića, Milana Mladenovića je što je tada skromnost i poruka koju pesma iznosi bila navažnija. Ipak, danas to nije slučaj. Razne pevačice u pokušaju, često ranije starlete, pesmu iskoriste da pokažu svoje obline, odeću koja više otkriva nego skriva i sposobnosti sa mišićavim partnerom tokom snimka spota. Tu je muzika izgubila svoj smisao, svoju ulogu kada u svakoj pesmi preovlađuju motivi pozivanja na alkohol, opijanje, izlaske do jutra, pilule... Na samrti, klateći se, kako narod kaže "na staklenim nogama", rokenrolski žanr i muzičari opredeljeni za njega teško ostaju u ovom poslu. Mogu da sviraju po lokalima, kada je verovatno, di džej na odmoru, za bizarne novce. Ali, nekako se drže. Zbog nas. Nas, malobrojnih rok nostalgičara... I rat je kumovao da mnoge grupe nestanu sa scene, ali nije to jedini razlog.

Možda je i ovo bio veliki uvod u priču, ali glas razuma, iako manjinski, se mora čuti. Osvajači, kragujevačka rok grupa, kao što smo napomenuli sinoć, uživo iz Velikog parka, gostovali su juče, 30. maja drugi put za deset meseci, u glavnom gradu Zlatiborskog okruga. Koncert je, kao i raspored te subotnje večeri kasnio četrdesetak minuta, ali neki, smo se i uželeli prave muzike, kakvu možemo slušati samo tokom festivala na obali Đetinje i u zanemarljivom broju užičkih lokala, pa niko nije ni obraćao pažnju na kasniji početak.

Sjajna atmosfera, dobra muzika uz kvalitetno ozvučenje obeležili su kraj ovogodišnjeg Moto skupa u organizaciji Moto kluba "Užice". Čipi i grupa Osvajača svirali su puna dva sata. Poznate hitove poput "Gde da pobegnem", "Krv i led", "Duša kad izneveri" znala je velika većina publike na fudbalskom igralištu podno železničke pruge, ali javio se drugi problem. Mnoge pesme, gotovo niko nije pevušio uz Osvajače. Glavne hitove grupa iz ovog miljea, reklo bi se iz kurtoazije, puste ponekad na rođendanima, u diskotekama i klubovima. Zvonko Pantović Čipi, frontmen i pevač benda, najavio je da grupa mnogo voli dolaske u Užice i da sa velikim elanom pevaju u našem gradu. Do pola 2 u subotu na nedelju trajalo je bogato drugo muzučko veče prvog moto skupa u godini. Neke pesma sa novog albuma koji će se uskoro pojaviti u prodaji premijerno je čula užička publika. Na kraju je usledilo i standardno predstavljanje sastava grupe, a Čipi i klavijaturista Nebojša Jakovljević, jedini koji su i dalje članovi ovog hard roka benda od osnivanja, 1990. godine pozvali su na mali performans novog bas gitaristu Dejana Pejovića Peju, koji je se u sjajnom svetlu predstavio u Velikom parku i najavio sjajnu karijeru. Završen je koncert, video sam, sa nekom setom kod pravih rok fanova. Ponavljamo se sa početka, retke su prilike da poslušamo, ovde u provincijskoj zabiti šta sve mogu virtuozi na gitaru, bas gitari, bubnjevima, za mikrofonom...

Nameće se realan i logičan zaključak. Nažalost, takvi smo danas kakve nas mediji i okolina obrazuju. Preko televizije možemo videti previše nekvalitetnih sadržaja počevši od raznih muzičkih takmičenja sa sumnjivim žirijem, pevački i ljudski marginalnim karakterom, do raznih trač emisija i rijaliti šoua za koje, priznaćete, ne treba trošiti reči. I posle će reći da je problem u nama ljudima, objektima manipulacije. Da, nama, naivnim primaocima medijske poruke. Pa i nije...

Kako se u današnje vreme odupreti uticaju sedme sile i upornim potenciranjem onoga što nema nimalo spona sa umetnošću, ovog puta muzičkom? Zašto jednostavno na radiju i u žutoj i beloj štampi ne govore o značaju posete pozorišta i bioskopa, čitanja i bavljenja sportom? Ili zašto ne puštaju više kvalitetnih pesama? Mogu birati između starogradskog, džez, bluz, rok ili klasičnog žanra. Ali neće! Zašto? Odgovor je skrivan, ali jednostavan. Pare, pare...

Možda bismo trebali više da znamo o životima velikih naučnika, sportista i umetnika umesto, bukvalno rečeno svakodnevnim ispiranjem mozgova sa time šta rade i koga u krevet odvode razne "zvezde" i "zvezdice", pevaljke plastične strukture tela, često bez i srednjoškolske diplome, spremne na sve zbog šuškanja evra ili "prekobarske" valute.

I takvi ćemo biti dok god drugi budu određivali naš areal interesovanja. Ipak, nade ima. Mala je, ali postojana. Valjda će se opet jednog dana roditi muzički genije poput Milana Mladenovića... Samo poput, jer će ga teško ko dostići. Taj autentični muzički doživljaj kakav su samo mogli da iskažu originalnošću članovi EKV - a danas sanjaju mnogi rok fanovi. Sve dok bar u gradu koji broji par desetina hiljada stanovnika ne bude mogla da se nađe gramofonska igla ne piše nam se dobro. U ostatku Srbije ne smem ni da potražim. Da se ne razočaram još više, dok mi "alkohola poplava" para uši i tera da se često poklizam u tinejdžrskim klubovima.

Danas, 15. septembra 2023. godine obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji je ustanovljen pre tri godine kao državni praznik Republike Srbije i Republike Srpske.

Zastava je najvažniji simbol svake države, a naše okupljanje pod jednom zastavom, crveno-plavo-belom, označava i jedinstvo srpskog naroda u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a označava i zajedničko sećanje na dogadjaj koji je utemeljio državu srpskog naroda pre 105 godina.

Na današnji dan, 15. septembra 1918. ...(opširnije)

U školskom dvorištu ovog 1. septembra bilo je dosta osmeha, lepih želja, uzbuđenja i pomalo treme. Prvake su dočekali stariji gimnazijalci, direktorka i odeljenjske starešine, koje su ih nakon prijema odvele na prvi čas. Posle obraćanja direktorke, Biljane Grujičić, sa prozora su poleteli baloni sa porukama dobrodošlice. Učenici su svojim porukama hteli da pruže podršku prvacima i ulepšaju im prvi dan u novom okruženju.
Želimo svima srećan početak nove školske ...(opširnije)