Od bivših gimnazijalki Marice Đurić i Milice Andrić iz Beograda

Završen je i poslednji ispit. Godina ,,očišćena“ u junu. Moj omiljeni noćni klub puniji je nego ikada, a svaka pesma koju DJ pusti podseća me da je sloboda počela. Približava mi se lepa devojka. Iako mi reflektori ne dozvoljavaju da je vidim u potpunosti, ipak osećam dobru vibraciju između nas. Pokušava da mi nešto kaže, ali je od prevelike buke ne razumem. Napokon sa njenih usana čitam: ,,Izgasi više taj prokleti alarm!“. U tom trenutku shvatam da je jedina vibracija koju osećam, vibracija mog telefona koju podjednako oseća moj cimer u drugoj sobi. Jeste da je osam sati i da knjiga čeka, ali šta je jedan sat naspram čitavog dana koji ću provesti još odmorniji. Devet sati ujutru je pravo vreme za početak novog dana! Alarm navijen!
11:00 Nagli skok iz kreveta. Nepodnošljivi zvuk bušilice postaje sve glasniji. Zidovi odjednom počinju da se tresu. Sa ormara spadaju motivacione poruke i beleške za predstojeći ispit. Nakon par sekund agonije i straha, prisećam se da komšija već sedmi dan renovira svoje kupatilo. Ali dobro, sat vremena pre podneva je pravo vreme za nove početke. U pravu je bio onaj profesor iz ,,Lajanja na zvezde“ kada je rekao: ,,Treba naglo prekinuti pospanost!“. Gladan sam. Pošto mi treba pola sata do menze, a ne bih da uzaludno trošim vreme, najbolje je da pogledam šta imam u frižideru. Pašteta i hleb tri dana star, ali i dalje izgleda jestivo. Uključujem TV. Jeste da sam odavno završio doručak, ali na programu je emisija ,,Vreme je za bebe“. To je sigurno korisno pogledati jer je ipak bela kuga veliki problem današnjice.
13:30 Komšija i dalje menja pločice. Ta bi me buka značajno omela u učenju, stoga je najbolje da odem u čitaonicu. Sav veš je prljav i čeka cimera da uključi mašinu. Odlučujem da pozajmim jednu od njegovih majica. On to svakako ne bi ni primetio, a i sigurno se ne bi ljutio.
15:00 Na svu sreću, u čitaonici i dalje ima mesta. Zauzimam sto do prozora jer ipak dnevna svetlost najmanje šteti vidu. Nakon par pročitanih rečenica, preslišavajući se, zagledan u dvorište fakulteta, odjednom ugledah poznato lice – dobar prijatelj i kolega. Pošto sam zauzeo mesto, pa o tome ne moram da brinem, najbolje je da malo popričam sa njim, jer je on jedan od boljih studenata i sigurno je već položio ovaj predmet, pa će mi dati par korisnih saveta. Dogovaramo se da odemo u „Blaznavac“ na kafu jer je gužva ispred faksa baš velika.
17:00 Nakon što smo ustanovili da mi zapravo i nismo na istom smeru, odlučili smo da ipak prodiskutujemo o par velikih svetskih problema. Posle par popijenih pića, počinje da me grize savest i vraćam se u čitaonicu. Odjednom osećam neku nelagodnost i zaključujem da je ipak bolje u kućnoj atmosferi obraditi ovo teško gradivo.
18:15 Treće poglavlje: Raspad Srbije i Crne Gore. Interesantno! Kao mali sam uvek smatrao da je jedini razlog za raspad bila velika svađa na izboru za pesmu Evrovizije. Istog trenutka na YouTube-u kucam ključne reči: „Beovizija 2005“ + „svađa“ + „Milan Neverne Bebe“ + „Flamingosi“.
19:00 U učenju me prekida zvuk interfona. Moji srednjoškolski drugovi me već deset minuta čekaju da idemo na odeljensku žurku. Neverovatno kako vreme brzo prođe kad učiš ono što voliš i kada si okupiran obavezama!
20:00 Baš sam se istrošio za ovu žurku, ali to i nije bitno, svakako jedem u menzi, novac mi nije toliko potreban. Jeste da je učenje najbitnije u studentskom životu, ali ne treba zapostaviti ni socijalni život. Ostaću ovde do poslednjeg dnevnog prevoza, kojim ću se, nadam se kao i uvek, uspešno prošvercovati do kuće.
04:00 Uspeo sam da „uhvatim“ prvi jutarnji tramvaj. Dok polako, na prstima ulazim u stan, kako ne bih probudio cimera, nalazim cedulju sa porukom: „Jednom u životu operi svoje stvari i prekini da uzimaš moje majice!“ Navijam alarm u osam ujutru, svakako sam se prethodni dan dovoljno naspavao. Dakle, od sutra počinjem jos ozbiljnije da spremam ispit!

Danas, 15. septembra 2023. godine obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji je ustanovljen pre tri godine kao državni praznik Republike Srbije i Republike Srpske.

Zastava je najvažniji simbol svake države, a naše okupljanje pod jednom zastavom, crveno-plavo-belom, označava i jedinstvo srpskog naroda u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a označava i zajedničko sećanje na dogadjaj koji je utemeljio državu srpskog naroda pre 105 godina.

Na današnji dan, 15. septembra 1918. ...(opširnije)

U školskom dvorištu ovog 1. septembra bilo je dosta osmeha, lepih želja, uzbuđenja i pomalo treme. Prvake su dočekali stariji gimnazijalci, direktorka i odeljenjske starešine, koje su ih nakon prijema odvele na prvi čas. Posle obraćanja direktorke, Biljane Grujičić, sa prozora su poleteli baloni sa porukama dobrodošlice. Učenici su svojim porukama hteli da pruže podršku prvacima i ulepšaju im prvi dan u novom okruženju.
Želimo svima srećan početak nove školske ...(opširnije)