Učenici Užičke gimnazije, tradicionalno, kao i tokom održavanja prethodnih festivala, pred početak predstava strpljivo su čekali na ulazu za balkon, da mesta zauzmu gledaloci sa „dragocenim parčetom hartije“ i onda popunjavali prazna sedišta sa pogledom na scenu ili pak sedeli na stepeništu i „čkiljili“ ili se propinjali na prste sve sa ciljem da osete čari pozorišne čarolije. Možda je u tome i draž Jugoslovenskog festivala „Bez prevoda“. Mladi bar tada kreću put ustanove stare 159 leta, a onim pravim zaljubljencima u teatar, ovaj festival dođe kao „šlag na tortu“ za sumiranje celokupnih utisaka u protekloj pozorišnoj godini.

Gimnazijalce je ovaj jubilarni, 20. festival posebno zaintrigirao, možda i zbog lajt motiva - fašizma, oličenog u nadasve jasnom i impresivnom sloganu i poruci „No pasaran“ (špa: Neće proći). Pojedini učenici najstarije škole u ovom delu Srbiju, inače gledaoci Jugoslovenskog pozorišnog festivala, u anketi Gimnazijalca govorili su o subjektivnom doživljaju predstava, impresijama, dodeli nagrada,najboljem komadu... Ispitanici su jednoglasni u stavu da je „Atelje 212“ osvojio mnogo više nagrada nego što objektivno zaslužuje.

Da ne dužimo, evo i njihovih odgovora:

„Festival je solidan i dobro koncipiran. Predstave su imale slične teme, i govorile su o sličnim problemima. Mislim da su nagrade potpuno nepravedno dodeljene. Najviše mi se svidela „Životinjska farma“ i smatram da je objektivno ona bila i najbolja. Dopala mi se zbog njene hrabrosti, oštre i direktne kritike društva, kao i zbog toga što je od početka do kraja predstava bila ,,bez dlake na jeziku“. Glumci su bili sjajni i izvanredno nadahnuti.“ (Pavle Veselinović II1)

„Festival je pre svega kvalitetan, gledali smo odlične komade i
gluma je bila na zaista visokom nivou. Žao mi je sto nisam mogla da dođem na sve predstave. Što se tiče „Ateljea 212“, po mom misljenju predstava „Kazimir i Karolina“ treba da dobije samo nagradu za scenografiju, ali nisam sigurna za ostale nagrade.“ (Kristina Žilić III1)

„Festival je bio sjajan. Posebno su mi se svidele naša predstava „Svrati reče čovek“ i podgorička „Urnebesna tragedija“ , jer su veoma realne i prikazuju sumornu današnjicu. Sigurno je da „Atelje 212“ ne zaslužuje toliko nagrada. Mišljenja sam da je Glogovac zaslužio nagradu za najboljeg glumca.“ (Dunja Janković IV1)

„Što se Festivala tiče, navikli smo na visoke standarde, što je i ove godine dokazano. Po meni najbolje je bilo na „Divljem mesu“. Kroz prošlost prikazuje budućnost koja se zasniva na našoj nemoći da uradimo bilo šta kako bismo je promenili... Način prikazivanja porodice klasičan je primer društva u celini, običaja, načina života, patnje... Kao najboljeg glumca, konkretno iz ovog komada, izdvojila bih Ermina Sijamija. „Atelje“ je dobio previše nagrada za prikazano, po mom mišljenju...“ (Nađa Milićević IV3)

„Čini mi se da je prošle godine Festival bio dosta bolji. Najviše mi se dopala „Urnebesna tragedija“. Sve predstave koje sam gledala nisu bile vedrog duha, ali je „Urnebesna tragedija“ posebna, u suštini je jedna strašna i tužna priča, ali sadrži toliko zdravog humora, što se videlo po aplauzima. Mislim da je „Atelje“ neopravdano dobio toliko nagrada. Za najboljeg glumca bih proglasila ili Hadži Nemanju Jovanovića iz našeg pozorišta ili Meta Jovanovskog iz „Urnebesne tragedije“. (Aleksandra Ćitić IV4)

Danas, 15. septembra 2023. godine obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji je ustanovljen pre tri godine kao državni praznik Republike Srbije i Republike Srpske.

Zastava je najvažniji simbol svake države, a naše okupljanje pod jednom zastavom, crveno-plavo-belom, označava i jedinstvo srpskog naroda u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a označava i zajedničko sećanje na dogadjaj koji je utemeljio državu srpskog naroda pre 105 godina.

Na današnji dan, 15. septembra 1918. ...(opširnije)

U školskom dvorištu ovog 1. septembra bilo je dosta osmeha, lepih želja, uzbuđenja i pomalo treme. Prvake su dočekali stariji gimnazijalci, direktorka i odeljenjske starešine, koje su ih nakon prijema odvele na prvi čas. Posle obraćanja direktorke, Biljane Grujičić, sa prozora su poleteli baloni sa porukama dobrodošlice. Učenici su svojim porukama hteli da pruže podršku prvacima i ulepšaju im prvi dan u novom okruženju.
Želimo svima srećan početak nove školske ...(opširnije)