Eksperiment Matematičke sekcije Užičke gimnazije

Prema jednoj anegdoti, 1906. godine u engleskom gradu Plimutu, 800 ljudi je učestvovalo u takmičenju procene težine iskasapljenog vola. Kada je izračunat prosek njihovih pojedinačnih procena, prosek je bio bliži tačnoj težini od većine procena pojedinačnih članova gomile i tačniji od svih procena stočnih stručnjaka. Zaključak koji je izveo statističar tog vremena, Francis Galton, je da je prosek odstupao za 1% od stvarne težine. To je dovelo do shvatanja da je u nekim slučajevima gomila “mudrija” od pojedinca.
Mudrost gomile ili Mudrost masa je naziv teorije koju je Džejms Surovjecki (James Surowiecki) izneo u svojoj knjizi „Mudrost masa - zašto više ljudi više zna i kako kolektivna mudrost utiče na poslovanje, privredu, društva i narode" ("The Wisdom of Crowds: Why the Many Are Smarter Than the Few and How Collective Wisdom Shapes Business, Economies, Societies and Nations"), objavljene 2004. godine. Osnovna teza teorije o mudrosti mase pretpostavlja da grupa donosi pametnije odluke od pojedinaca, čak i ako su ti pojedinci stručnjaci za datu oblast.
Mi smo rešili da izvedemo eksperiment u toku decembra u našoj školi da proverimo ima li mudrosti u našoj gomili. Proučavajući materijal sa interneta, shvatili smo da uspešna realizacija neće biti laka. Pod dirigentskom palicom rukovodilaca sekcije Slavke Živanić i Dubravke Mitrašinović, osmislili smo kako ćemo izvesti eksperiment i podelili smo aktivnosti.
U veliku staklenu teglu smestili smo oko 2kg zrna pasulja. Ideja je bila da se proceni broj zrna unutar tegle. Anketirali smo ukupno 620 osoba, kako učenika i nastavnika naše škole, tako i znatiželjnih prolaznika i članova rodbine. Odgovori dobijeni uvek uz osmeh ispitanika išli su iz krajnosti u krajnost. Od navednih 50 zrna pa sve do 30000!
Kada smo prikupili podatke, prihvatili smo se njihove obrade. Odluka je pala da se obrada podataka uradi u jednostavnom Pajton (Python) programu u Džupiter (Jupyter) interaktivnoj radnoj svesci jer nam je to aktuelno na časovima informatike. Podelili smo se na analognu i digitalnu grupu. Analogna je brojala zrna pasulja, a digitalna unosila podatke i pisala kod. Svi smo sa nestrpljenjem čekali da ukrstimo odgovore.
Nakon što smo se nekoliko put zabrojali i prosipali pasulj iz tegle iznova, došli smo do ukupnog broja od 2081 zrno pasulja. Naši analitičari su izračunali prosečnu vrednost svih pojedinačnih procena i dobili 1410 zrna. Očekivali smo grešku od 5%, a dobili smo odstupanje od 30%!
Nametnulo se pitanje: da li je mudrost gomile mit ili istina? Ako je mit – raskrinkali smo ga, a ako je istina – dogodilo se ono čega smo se pribojavali. Nismo zadovoljili nekoliko važnih kriterijuma koji se odnose na raznovrsnost izbora i kognitivnu nezavisnost pojedinca. Četiri petine naših ispitanika čine (ne)ozbiljni srednjoškolci i velike su šanse da bi procenjivanje starijih osoba imalo drugačiji tok. Osim toga, kada smo skupljali odgovore, ispitanici su stajali u grupama i slušali odgovore koje su davali oni pre njih. Pod uticajem tuđih odgovora, drugi su korigovali svoje prvobitno mišljenje koje je možda bilo i tačnije. Nije redak slučaj da na kontrolnom zadatku pre poslušamo ono što nam šapnu drugi, nego spostveno mišljenje jer nam se čini da drugi znaju bolje. Surovjecki u svojoj knjizi ovaj propust nazvao „informaciona kaskada“ – samo prva osoba donosi samostalnu odluku, a svi ostali tu odluku imitiraju.
Mogućnost da naša gomila nije mudra nismo ni razmatrali.
Dakle, mudrost gomile postoji kao fenomen, ali nije lako uspostaviti idealne uslove za postizanje dobre procene. Zato ostavljamo uputstvo za buduće članove sekcije kako da u ovom zabavnom istraživanju izvedu eksperiment uspešnije od nas.
A trebalo je sve da bude prosto k’o pasulj!

Članovi sekcije: Zorana Aćimović II6, Pavle Arsenijević II6, Jovana Jokić II6, Kristina Ristanović II6, Vuk Zdravković II6, Maša Obradović II6, Aleksa Jakovljević II6, Nemanja Stanić II6, Mia Purić II6, Đuro Cerović II6, Nevena Krsmanović II5, Katarina Jovanović II5, Lena Biljić II5, Vanja Aćimović II5, Minja Lazić II5, Nikola Basurović II5, Iva Pavlović II7 i Iva Perišić II7.

Danas su đaci naše škole bili u poseti OŠ „Aleksa Devojić” Sevojno, IO Krvavci. Tom prilikom donirali su knjige njihovoj školskoj biblioteci. Ugostili su ih direktorka škole i učiteljica Ljiljana Veizović sa učenicima trećeg razreda, koji su pripremili prigodan program. Sa učenicima su išli profesor Slavko Marković i profesor Igor Marjanović. ...(opširnije)

Danas se u našoj školi održala promocija knjige ,,Razbila nas zvečka”, a predstavila ju je upravo njena autorka Tijana Sovilj sa gošćama Ružicom Dabić i Gordanom Danilović. Knjiga je namenjena upravo nama, priča o skupu realnih dešavanja mladih koje je naša autorka saslušala. Likovi su "živi", atmosfera realna, a svaka priča iskrena je ispovest nekog deteta. Osim Tijane, sve oči bile su uperene i u đake Tehničke škole „Novi Beograd” ...(opširnije)