Miloš Selaković – Srbija do Vijentama

Hemičar svetskog kalibra. Iako još uvek osamnaestogodišnjak, predstavljaće svoju Užičku gimnaziju i celu Srbiju na Svetskoj Olimpijadi iz hemije u Vijetnamu krajem jula. To je Miloš Selaković, gorostas sa veoma izraženom moći za ,,klikerisanje", rođen za velika dela. U laboratoriji je kao u riba u vodi, to je njegov dom i tu se oseća najlepše. Učenik III6 u najstarijoj školi u rodnom nam Užicu, zaljubljenik je u prirodne nauke, a posebno u hemiju zbog njenog eksperimentalnog karaktera.

Kada je počelo tvoje interesovanje za hemiju?
- Moja zainteresovanost za hemiju je počela u sedmom razredu, tada sam se i prvi put upoznao sa ovim predmetom. Zanimljivo mi je bilo radjenje eksperimenata. U osmom razredu, izučavanje organske hemije je po meni bilo genijalno, trebalo je razmišljati logično i zbog toga je i zanimljivije. Doduše, tada nisam mogao da radim eksperimente. Ali, došavši u gimnaziju, ljubav prema hemiji je još više počela da cveta zbog odlične opremljenosti laboratorije. Bilo mi je interesantno da radim sa hemikalijama i od tada se ljubav prema hemiji još više razvijala.

S obzirom da je hemija jedna od najvažnijih prirodnih nauka, da li voliš i druge prirodne nauke, zbog činjenice da si prirodno – matematički smer, gde se akcenat najviše stavlja na nauke srodne hemiji?
- Složio bih se da je jedna od najvažnijih prirodnih nauka. Volim sve prirodne nauke, zapravo da biste mogli da se bavite hemijom, potrebno je da bude razvijen matematički aparat, da možete da radite zadatke. Pored toga i fizika je nauka koja se primenjuje u svakodnevnom životu, takođe je dosta zanimljiva. Generalno, sve prirodne nauke meni vrlo leže i rad sam da stičem nova znanja.

Koja je tvoja vizija za studiranje i posao u budućnosti? Da li će taj izbor imati veze sa hemijom, ovaj predmet ti ide veoma uspešno?
- Da, voleo bih da studiram hemiju, pa da posle studija budem profesor na fakultetu ili da radim u istražičkim stanicama i da se bavim naučnim radom iz oblasti hemije.

Plasirao si se na Svetsku olimpijadu iz hemije, utisak je, da je bio trnovit put do Vijetnama, a koliko ti je u tome značila pomoć mentora, profesorke hemije?
- Put do svega što vam znači je uglavnom trnovit, ali pošto vam znači onda vam to ne predstavlja problem. Značila mi je pomoć profesorke Slavice Veljović. Dosta se zalagala za moj uspeh kroz laboratorijske vežbe, časove i individualan rad. Pored toga, moram da pomenem i Istraživačku stanicu ,,Petnicu’’ koja mi je bila od neprocenjive važnosti u sticanju znanja, a i sada je (smeh)... Veliku pomoć sam dobio od ljudi koji tamo rade i to mi je veoma značilo.

Kakva su tvoja očekivanja da predstojećem takmičenju, ti si jedan od najboljih iz hemije na republičkom nivou, i svakako si osvetleo obraz Srbije?
- Pa...voleo bih da osvojim neku od medalja na predstojećoj Olimpijadi na Dalekom istoku, trudiću se da neke probleme iz hemije rešim pre takmičenja i da pokušam da ostvarim dobar plasman.

U kojoj meri ti je značilo znanje stečeno u Užičkoj gimnaziji i da li ćeš možda, kad budeš profesor na Hemijskom fakultetu, pričati u superlativu o svojoj srednjoj školi, u kojoj si ispekao znanje za velika dela?
- Smatram da je Užička gimnazija veoma kvalitetna škola i da vam daje zaista veliku širinu. Nijednog trenutka se nisam pokajao što sam je upisao, zbog dobrih ljudi sa kojim delim školske klupe i zbog profesora koji su dobri i pedagozi i stručnjaci. Sa ponosom ću uvek reći da sam bio učenik ove škole, jer mi je pružila veliko poznavanje opšte kulture i života uopšte.
Miloš je velika nada naše države. Toliku skromnost malo ko poseduje danas i po tome još više impresionara poznanike, pored velikog znanja iz hemije. Nastavi li ovako uspeh mu je zagarantovan. A možda, Miloš, poput Nobela, pronalazača dinamita i Krika i Votsona, koji su poznati po otkriću strukture DNK stvori neko novo revolucionarno hemijsko otkriće i postane najpoznatiji učenik naše drage škole.

„Pao je i četrnaesti kilometar, ali nikad neće pasti Kadinjača.”

Ovo je čuvena rečenica koja je odjekivala tog 29. novembra 1941. godine. Bitka za Kadinjaču odigrala se 24. novembra 1941. godine. Bila je to borba nekoliko stotina partizana protiv oko tri hiljade naoružanih nemačkih vojnika koji su branili jedinu oslobođenu teritoriju na tlu okupirane Evrope. U ovoj odbrambenoj akciji izginuli su svi borci Radničkog bataljona, štiteći odstupnicu Vrhovnom štabu koji se povlačio iz Užica ka Sandžaku.

U utorak, 29. novembra 2022. ...(opširnije)

 
Literarni konkurs

Učenica Ana Nikolić III6 pobedila je na literarnom konkursu koji je organizovao Zavod za javno zdravlje Užice. Ovogodišnja tema konkursa bila je „Voli i poštuj život koji ti je dat”. Organizatori su bili podstaknuti skorašnjim nesrećama u našem gradu i hteli su da ovim konkursom podignu svest mladih o tome da treba da brinu kako o svojoj sigurnosti, tako i sigurnosti ljudi iz svog okruženja. Pobednica konkursa za osnovne škole ...(opširnije)